Scroll to Discover
back to top
a

Sinergija

  /  Blog   /  Late bloomeri u biznisu

Pokušavajući da utvrdi da li je izjava Albert Ajnštajna: “Osoba koja nije dala svoj veliki doprinos nauci pre tridesete godine života nikada to neće učiniti” tačna, naučinik Albert-László Barabási je otkrio formulu uspeha, a mi vam prenosimo njegove zaključke.

Vaša šansa za uspeh nema mnogo veze sa vašim godinama već je povezana sa spremnošću da više puta pokušate da postignete uspeh. Barabási navodi nekoliko primera koji su svoje velike uspehe postigli u poznim godinama: naučnika Džon Fena koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju u svojim osamdesetim, Alan Rikmana koji je prvu filmsku ulogu dobio sa 46 godina; Rejmond Kroka koji se pridružio franšizi McDonald’s sa 53 godine, Nelson Mandelu koji se pojavio nakon 27 godina zatvora i postao predsednik zemlje u 76. godini…

Barabási je sa svojim timom otkrio formulu uspeha: S = Qr

Uspeh (S) je proizvod potencijalne vrednosti ideje (r) i sposobnosti osobe da izvrši tu ideju tj. kombinacije talenta i veština koje osobu čine efektivnom ili ne u određenoj oblasti (Q faktor). Dakle, na osnovu formule se zaključuje da će uspeh biti osrednji ili će izostati u slučaju ako je:

  • Q faktor nizak a r-vrednost visoka, što znači da je ideja fantastična, ali da osoba ne ume da je sprovede u delo. Kao primer navodi Eplov (Apple) prvi uređaj koji je trebalo da ima funkciju prepoznavanja rukopisa, međutim ta funkcija nije radila kako su se nadali.
  • Q faktor visok a r vrednost niska, što znači da ideja nema veliku vrednost iako osoba ima talente i veštine za njeno izvršenje. Kao primer navodi Eplove promašaje kao što su AppleLisa, NeXT…

S druge strane, uspeh koji može obeležiti nečiju karijeru je moguć u slučaju da su Q faktor i r vrednost visoki. Kao primer navodi Eplov iPhone koji je obeležio karijeru Stiv Džobsa.

Ono što je zanimljivo jeste da Barabási tvrdi da je Q faktor nepromenljiv tokom nečije karijere. Može se postaviti pitanje šta raditi ako je naš Q faktor nizak. Ovaj naučnik smatra da “ako iz više puta ne uspevate da dođete do otkrića, vrlo moguće da sledite pogrešnu karijeru”.

Dakle, ako se naš Q faktor ne podudara sa našim poslom, trebalo bi da razmotrimo da li smo se opredelili za pogrešnu karijeru. To se ponekad dogodi. Ono što nam tad preostaje je da nađemo profesiju u kojoj bi naš Q faktor zablistao i da ne odustajemo.