Scroll to Discover
back to top
a

Sinergija

  /  Blog   /  Putovanje i korona

Proces navikavanja na pandemiju imao je svoje faze pa je tako početak krize bio praćen šokom i nevericom kada su mnogi od nas smatrali da to nije nešto što će zadesiti naše krajeve. Nakon što smo konačno poverovali da se kriza dešava, sledila je reakcija besa i frustracije praćena uvidom da je naše kretanje ograničeno i da je naš život značajno izmenjen. Nakon besa, većina ljudi je ušla u svojevrsno pregovaranje sa krizom vodeći se idejom ako ja radim sve što je do mene (nosim masku i sedim kod kuće) pandemija će proći i sve će se vratiti na staro. Ipak, kako ovo pregovaranje nije urodilo plodom kod mnogih je došao novi nalet frustracije i ljutnje koja je potom bila praćena tugom. Tuga je u psihološkom smislu reakcija na gubitak, a mnogi od nas su u nekom trenutku uvideli da su izgubili osećaj bazične sigurnosti, pravo na planove u budućnosti, slobodu da se vide sa bliskim ljudima ili idu na posao kao nekada…

Verujem da su izrazito ekstravertne i avanturistički nastrojene osobe u ovim kriznim vremenima predstavljali rizičnu grupu kada govorimo o mentalnom zdravlju jer im je pandemija onemogućila zadovoljenje njihovih društvenih potreba i potreba za stimulacijom i razonodom. Ipak, iako se na početku pandemije dosta govorilo o problemima društvenih osoba, kao i o problemima porodičnih osoba koje se teško nose sa balansiranjem različitih uloga koje su sve stopljene u jednu usled rada od kuće, tek nakon nekoliko meseci osvestili smo da su zapravo pod najvećim rizikom single ljudi tj. oni koji žive sami i koji su se možda i pre same krize osećali usamljeno. Ova situacija je vrlo verovatno produbila osećanje otuđenosti kod onih koji su se i pre nje osećali izolovano.

Kada je reč o putovanjima verujem da ljudima najviše nedostaje sloboda izbora – od promišljanja i planiranja koja je njihova sledeća destinacija (što ima posebne čari) do istinskog konzumiranja svega onoga što nam nova destinacija pruža – hrane, umetnosti, znamenitosti…do upoznavanja novih ljudi. Kada su nam izbori ograničeni, ono što nam najviše nedostaje je sloboda izbora, šta god ona subjektivno značila jednom pojedincu. Za nekoga je to upoznavanje gastronomije novog geografskog područja, za drugog istorijske znamenitosti…ali sve se svodi na slobodu izbora.

Nemogućnost putovanja najviše je pogodila one čiji je životni stil bio tako koncipiran da su putovanja bila ključni ventil  za borbu protiv stresa. Često sam bila u prilici da čujem od svojih klijenata kada se nađu u negativnom raspoloženju da je putovanje njihov omiljeni lek. Ljudi koji su putovanjima i avanturama prilazili kao ključnom izvoru razonode i borbe protiv stresa kriza sa koronom je oduzela glavni mehanizam prevladavanja pa samim tim i dovela u rizik njihov osećaj lične dobrobiti.

Ukoliko je želja za putovanjem odraz zdrave potrebe da budemo sponatni i da se zabavljamo, pronaći ćemo alternativne načine da tu potrebu zadovoljimo i u ovim teškim okolnostina. Pojedini klijenti sa kojima sam imala priliku da razgovaram na ovu temu su spoznali ljubav prema planinarenju koju verovatno nikada ne bi otkrili da se nisu našli u ovoj krizi, ali i da se nisu otvorili ka novim opcijama zabave otkrivajući na taj način koliko mogu biti fleksibilni. Ukoliko je, sa druge strane, putovanje odraz bežanja od svog života, nemogućnost da odputujemo će biti praćen teskobom i frustracijom.

Psihoterapijsko iskustvo u proteklih nekoliko meseci naučilo me je da je za mnoge nedostatak mehanizama prevladavanja (poput putovanja) bio prilika da se konačno sretnu sa sobom i spoznaju šta je to od čega su bežali. Koliko god je skučenost i ograničenost u kojoj smo se našli za većinu nas neprijatna, mnogima je poslužila i kao prilika da bolje spoznaju sebe.

Ono što je za mene prijatno iznenađenje je da je mnoge ljude ova kriza podstakla da preisipitaju svoju životnu svrhu i smisao. Iako to nisam očekivala, mnogi ljudi su u sred pandemije doneli radikalne životne odluke, bilo da izađu iz nezdravog partnerskog odnosa ili promene posao kojim su nezadovoljni. U psihologiiji krize često polazimo od pretpostavke da je svaka kriza šansa za razvoj. Raduje me činjenica da je mnogo ljudi uprkos ovim teškim vremenima došlo do uvida koji su ih pomerili iz životnih pozicija kojima nisu bili zadovoljni.