Scroll to Discover
back to top
a

Sinergija

  /  Blog   /  Život posle razvoda

Živni malo, nisi umrla

Kako se nositi

Jedan od najčešćih mehanizama za prevazilaženje bolnih životnih događaja, pa tako i razvoda, jeste pokušaj da zamrznemo emocije, da ih hirurškim putem odstranimo i ne bavimo se njima. „Živni malo, nisi umrla“ je upravo rečenica koja u sebi sumira ovu filozofiju, u svojoj biti veoma opasnu, jer jedino kroz proživljavanje bolnih stanja možemo da dođemo do tačke u kojoj se vraća vera i nada u budućnost i kada se život zaista nastavlja dalje. I da, možda osoba koja se razvela nije umrla, ali je važno imati na umu da je umro jedan odnos i ideja o zajedničkoj budućnosti zbog čega razvod i jeste tako težak. U psihologiji tugovanja na razvod se gleda kao na gubitak i, iako možda manjeg intenziteta, podrazumeva sve one faze tugovanja koje su prisutne i kada neko koga smo voleli umre. Osoba koja se razvodi nije umrla ali jeste nekoga izgubila i jedino kroz ono što u psihoterapiji zovemo „rad tuge“ može da dođe do tačke u kojoj se život nastavlja dalje. I ne kaže se bezveze rad tuge jer tugovanje radi za nas tako što nam pomaže da prihvatimo razvod kao svojevrsni gubitak i naučimo da živimo sa njim.

Važno je razumeti da ljudi ovakve rečenice izgovaraju zato što i sami nemaju kapacitet da se nose sa bolnim stanjima. Strah od emocija je dominantan problem kod većine ljudi i vezan je za kulturološko značenje koje se pripisuje osećanjima, a to je pre svega emocija kao slabost ili ideja da ako sebi dozvolimo bolna stanja raspašćemo se i nikada nećemo doći sebi. Upravo suprotno, dozvolom da osećamo tugu znamo da smo na pravom putu oporavka.

Kako odgovoriti na njih – Razumeti da druga osoba želi da mi živnemo, ali dozvoliti sebi tugu kao prirodnu reakciju na razvod. Na primer reći: Razumem da želiš da budem bolje, ali ja sam sada tužna/tužan i trebaće neko vreme da prođe pre nego što živnem.

Ti još patiš? Pa prošlo je već neko vreme.

Kako se nositi

Iako verujemo da vreme leči sve rane, ne leči ih vreme samo po sebi nego vreme koje izdvojimo za rad na sebi i prorađivanje bolnih stanja nakon razvoda. Svaka osoba ima svoj lični tempo oporavka i niko ne može odrediti „uvremenjenu“ formulu preboljevanja.

Važno je proveriti sa sobom da li smo se u nekom momentu „zaglavili“, zatvorili ka proživljavanju bolnih stanja ili izgradili filozofiju da život nema smisla i da je budućnost prilično crna. Možda je tuđa percepcija da je prošlo dovoljno vremena samo pokušaj da nas ubrzaju u procesu oporavka, a možda je zaista pokazatelj da smo se negde zaglavili. Neophodno je prvo proveriti sa sobom gde smo, a onda znati adekvatan način kako da odgovorimo na ovu rečenicu.

Kako odgovoriti – Iako bih voleo/la da se moj oporavak od razvoda odvija brže, sumnjam da će mi požurivanje pomoći. Značilo bi mi da mi dozvoliš moj tempo preboljevanja koliko god se tebi spor činio.

Ne brini, pomirićete se vi.

Kako se nositi

Pozivanje na pomirenje kao vid utehe je samo pokazatelj koliko se teško nosimo sa samoćom i single statusom. Za mnoge ljude razvod je transformišuće iskustvo i to u pozitivnom smislu jer su u prilici da otkriju sebe i svoje sposobnosti na potpuno nov način. Pre nego ponudimo ovaj savet važno je proveriti sa sobom da li je za osobu ideja o pomirenju zaista isceljujuća ili predstavlja vraćanje na odnos kome zapravo više ne pripada. Nema ništa gore nego vraćati se odnosu u kome više nemate osećaj pripadanja i zajedništva.

Kako odgovoriti

Iako tebi ta ideja možda deluje kao nešto zbog čega bih se ja osećao/la bolje, nisam siguran/na koliko je to zaista dobro za mene i da li ja to uopšte želim.

Ako nemate decu ili kredit za stan, to i nije bio brak, vi ste u stvari samo raskinuli

Kako se nositi

Iako deca i kredit otežavaju proces rastanka iz praktičnih razloga, ideja da je ljudima koji se rastaju, a nemaju decu ili kredit, zbog toga lakše je još samo jedan od načina da se problem minimalizuje. Kako god ga zvali raskidom ili razvodom radi se o gubitku koji sa sobom nosi i promenu pogleda u budućnost što su sve okolnosti koje su same po sebi dovoljne da bi se osoba osećala poljuljano i izgubljeno. Kako god to drugi ljudi zvali i koje god značenje pripisivali našem gubitku, važno je da mi razumemo da je to kroz šta prolazimo bolan proces nezavisno od okolnosti pod kojima se dešava, sa kreditom i decom ili bez njih.

Objavljeno u magazinu Elle

Post a Comment